Deratizacija

Deratizacija je skup mera i postupaka u cilju potpune eliminacije ili smanjivanja populacije štetnih glodara na određenom području.

U postupku deratizacije najčešće se upotrebljavaju hemijska i fizička sredstva, a njihov izbor zavisi od vrste štetnih glodara, njihove zastupljenosti na ciljanoj lokaciji, od mikrosredine oko objekta i stanja u okviru samog objekta.

Kako bi intervencija dala optimalne rezultate poželjno je da se pre početka tretmana povede računa o sledećim elementima:

  • U objektu treba da se održava redovna higijena
  • Ne treba da postoje građevinski propusti ni u enterijeru, ni u eksterijeru u smislu rupa, pukotina ili zazora između magacinskih vrata i poda
  • Na prozorima se preporučuju mrežice a na odvodima za kanalizaciju resetke
  • Magacinski prostori i mesta utovara robe ne bi trebala da budu neprekidno otvorena i van kontrole jer to povećava nesmetani ulaz miševa, pacova, ptica ali i drugih štetnih životinja i insekata

 

Važnost deratizacije proističe i iz toga što glodari ne samo da prave direktnu štetu u smislu količina hrane koju konzumiraju već je mnogo veća opasnost od širenja zaraze koju ove štetočine prenose tako što kontaminiraju hranu preko koje prelaze i sa kojom dolaze u kontakt.

U cilju kontrole ovih štetočina koriste se različiti mamci koji su izloženi u namenskim pvc kutijama, vidno su obeležene i zaštićene kako ne bi postojala opasnost po ljude i domaće životinje. Izuzev hemijskih sredstava u upotrebi su i deratizacione klopke sa lepkom, kao i druge vrste klopki: mrtvolovki i živolovki.

Pri postavljanju deratizacionih kutija pozicije se ucrtavaju u plan objekta i vrši se njihov redovni monitoring i dopuna. Deratizacija objekata, magacina, stambenih zgrada, poslovnih prostora, privatnih kuća i pogotovu prostora u kojima se vrši proizvodnja hrane je potrebno da se radi u redovnim vremenskim intervalima a u zavisnosti od potrebe i interventno.

Opis glodara

najzastupljeniji glodari na nasim prostorima sa kojima se susrećemo na terenu: …

Domaći miš (Mus musculus)

domaci kucni miš

 

Opis:

Dužina tela im je od 10 cm, rep 5 do 10 cm, prosečna težina je 20-30 g. Mogu biti različitih boja: bele, sive, svetlo smeđe, tamno smeđe i crne. Rep je pokriven vrlo finom dlakom, tako da se na prvi pogled čini kao da je na tom delu tela nema.

Stanište:

Najčešće živi uz čoveka, zadržava se u kućama: na tavanu, ostavama i magacinima hrane, ambarima, brodskim skladištima, a nisu retki slučajevi da žive i na niskim temperaturama kao što komore za zamrzavanje. Kao i većina glodara miševi su noćne životinje ili su aktivniji u sumraku, ali se mogu sresti i po danu, naročiti ako ih brojčano ima više na nekom području.

Razmnožavanje:

Ženke se kote 4 puta godišnje, 8 mladih u leglu, koji polno sazrevaju sa 2,5 meseca. Graviditet traje 20 dana.

Ishrana:

Domaci miš je svaštojed, ali prednost daje biljnoj hrani.

Životni vek:

Žive u proseku 1,5 godinu.

Pacovn (Rattus)

Najpoznatije vrste pacova su crni pacov (Rattus rattus) i smeđi pacov (Rattus norvegicus). Grupa je uglavnom poznata kao pacovi Starog sveta ili pravi pacovi, a potiče iz Azije. Pacovi su veći u odnosu na većinu miševa Starog sveta, koji su njihovi rođaci, i u divljini retko teže više od 500 g.

Crni pacov (Rattus rattus)

 

Opis:

Pacov je rod mišolikih glodara srednje veličine (iznad 12 centimetara) i mase (do 500 grama). Divlji glodari, uključujući pacove mogu biti prenosnici mnogih zoonoza,odnosno patogena, kao što su Leptospira, Toxoplasma gondii i Campylobacter.

Stanište:

Pacovi često žive na staništima blizu ljudskih naselja, ili u naseljima i domovima ljudi, usled obilja hrane. Šteta koju ponekad čine ljudskim zalihama hrane (što je najvidljivije u zemljama u razvoju), su primarni uzrok nazivanja pacova štetočinama i povod brojnih deratizacija.

Razmnožavanje:

Ženka sivog pacova može da ostvari i do osam, devet okota godišnje. Imajući to u vidu treba znati da po jednom okotu, ženka pacova u proseku donese oko 10 do 12 mladih (crni pacov se koti u manjem broju od sivog). Ženka je polno zrela za tri, a mužjak za četiri meseca. Broj legla je od osam do devet godišnje, a broj mladih u leglu do 23 (u proseku 9-12). Ženka nosi 21 dan, a vreme dojenja je 28 dana. U slučaju da majka ugine, ulogu majke će preuzeti najbliža ženka i odgajiti mlade Jedan par teoretski može za godinu dana da napravi 15.000 jedinki. Zubi mu godišnje narastu do 14 cm i zbog toga ima neprestanu potrebu za glodanjem da bi ih trošio. Za sedam dana može da prođe 80 kilometara, a iz mesta može da skoči jedan metar u vis. Za šest sati ženka može da se pari sa 200 mužjaka. Živi u zajednici, stvara čopore i pretežno je aktivan u toku noći.

Ishrana:

Pacov je veoma inteligentna životinja, tako da prilikom uzimanja nepoznate hrane prvo je proba jedna jedinka, pa tek, ukoliko je hrana bezbedna, uzimaju je i ostali. Iz tog razloga pripremljeni mamci moraju da imaju odloženo dejstvo od nekoliko dana. Do uginjavanja dolazi između trećeg i šestog dana, a najkasnije do devetog dana. Mamac se postavlja na gomilice – od 150 do 250 grama, na skrovita mesta, nedostupna za sve ostale životinje. Postavljanje mamaca se ponavlja sve dotle dok ih glodari uzimaju. Kada prestanu da ih uzimaju, znači da ih više nema živih u bližoj okolini postavljenih mamaca. Više od 90% jedinki ugine u jazbinama, gde traže mesto za hlađenje stomaka. U pogledu  određivanja brojnosti pacova, nepisano pravilo je: ako se vidi jedan pacov predpostavlja se da ih ima u bližem okruženju, ako se vide dva onda ih ima oko 100, ako se vide tri onda ih je oko 1000, a ako se vide četiri jedinke na jednom mestu, onda ih ima u veoma velikom broju.

Životni vek:

Dužina života pacova iznosi tri, a najviše sedam godina. Navedeni podaci ukazuju na veoma opasnu štetočinu sa kojom se nije lako izboriti.

 

Sivi pacov(Rattus norvegicus)

 

Opis:

Sivi pacov je relativno velika i jaka životinja. Dužina njegovog trupa sa glavom kreće se od 20-30 cm. Noge su mu snažne, a između prstiju se nalaze kožice koje mu služe za plivanje. Boja dlake mu je na leđima i bokovima, po pravilu sivo smeđa. Međutim nije retkost da se nađu i primerci sa svetlosivom, mrkom ili belom bojom dlake. Težina sivog pacova kreće se prosečno izmedju 300-400 gr, mada može da dostigne težinu do 1 kg.

Stanište:

Životno stanište nalazi na mestima gde dolazi do potrebne hrane i gde postoje minimalni uslovi za održavanje života. Sreće se u magacinima poljoprivrednih proizvoda, skladištima hrane, u kanalizacionim kolektorima itd. Zabeleženo je da bez većih problema pravi prolaze i kroz betonske zidove debljine oko 10 cm, drvene pregrade i druge čvrste materijale.

Razmnožavanje:

Ženka je polno zrela sa tri, a mužjak sa četiri meseca. Broj legla po ženki je od osam do devet godišnje, a broj mladih u leglu može da bude i do 23 (najčešće ih ima između 9 i 12). Ženka nosi 21 dan, a vreme dojenja je 28 dana. ukoliko se dogodi da ženka dojilja ugine, brigu o mladima preuzima druga ženka koja nastavlja da ih doji. Sivi pacov živi u zajednici, stvara čopore i pretežno je aktivan u toku noći.

Ishrana:

U ishrani nije probirljiv i spada u sveždere, a u slučajevima nedostatka hrane izražen je kanibalizam.

Životni vek:

Dužina života ovog pacova iznosi tri, a najviše sedam godina

 

 

EKO VITA – DEZINSEKCIJA DEZINFEKCIJA DERATIZACIJA