Dezinsekcija predstavlja niz postupaka i mera u cilju potpune eliminacije ili smanjivanja populacije štetnih insekata u određenom objektu ili na odredjenom području.
U postupku dezinsekcije najčešće se upotrebljavaju hemijska i fizička sredstva, a njihov izbor zavisi od vrste prisutnih stetnih insekata, njihove zastupljenosti na ciljanoj lokaciji,od namene objekta i stanja u objektu.
Kako bi intervencija dala optimalne rezultate pozeljno je da se pre pocetka tretmana povede računa o sledećim elementima: u objektu treba da se održava redovna higijena, ne bi trebalo da postoje gradjevinski propusti ni u enterijeru, ni u eksterijeru u smislu rupa pukotina zazora između magacinskih ili ulaznih vrata i poda, na prozorima se preporučuju mrežice a na odvodima za kanalizaciju resetke. Magacinski prostori i mesta utovara robe u objekat bi trebalo da budu zaštićeni odgovarajućim idustrijskim zavesama ili vazdušnim zavesma što smanjuje prisustvo letećih insekata.
Insekti kao i glodari pored direktne štete koju prave hraneći se raznim vrstama prehrambenih proizvoda i drugim organskim materijama koje su im dostupne, zagađuju i ostalu hranu sa kojom dolaze u kontakt svojim izmetom, polaganjem larvi i prenošenjem patogenih mikroorganizama.
U cilju kontrole ovih štetočina koriste se različita fizicka i hemijska sredstva koja ukoliko se pravilno primene nemaju štetni uticaj na čoveka i druge toplokrvne organizme. Od fizičkih sredstava izdvojili bi smo različite tipove UV lampi koje putem specifične svetlosti privlači insekte da slete na lampu ge ih dalje neutrališe struja. Pored elektro klopki postoje i lepljive klopke za insekte, koje mogu biti obogaćene nekim atraktantom koji bi klopku učinio privlačnijom za insekte koji potom bivaju zarobljeni na lepljivoj podlozi.
Ipak najčešći način primene tretmana dezinsekcije predstavlja upotreba insekticida koji se primenjuju raspršivanjem iz ručnih i motornih atomizera ili nanošenjem putem aplikatora kada se upotrebljavaju različiti preparati u obliku gela.
Gde je potrebno i gde uslovi to dozvoljavaju za izvodjenje tretmana dezinsekcije koriste se i hladno i toplo zadimljavanje i dr.
U našoj paleti insekticida renomiranih svetskih proizvođača nalaze se preparati različitih mehanizama delovanja kontaktni,utrobni,aerosolni, preparati sa momentalnim dejstvom (nokaut efektom) i oni sa produženim dejstvom. Zavisno od konkretnih okolnosti naši operativci će odabrati praviu vrstu tretmana i optimalnu kombinaciju insekticida za rešavanje problema u vašem prostoru ili izvršiti preventivni tretman kako bi se predupredila pojava insekata i zaštitio objekat.
Vrste Insekata
U našim krajevima najzastuplenije su sledeće vrste štetnih insekata:
Bubašvaba (Blattella orientalis)
Jedinke su tamno braon do crne boje,veličina varira od 20mm do 30mm, karakteriše ih pljosnato telo i dugački pipci na glavi. Nastanjuje se na vlažnim mestima, na primer podrumima, često se moze naći i u gradskom jezgru u objektima stare gradnje zatim oko propadajuće organske materije, u kanalizacijama, odvodima, vlažnim podrumima i drugim vlažnim mestima. Bubašvabe preferiraju topla mesta i relativno visoku vlažnost. Optimalna temperatura za bubašvabe je između 20C° i 29C°.
Razmnožavanje:
Vrši se na tri načina: Oviparno, Ovoviviparno, i Viviparno.
Posle oplođenja ženke jedno vreme nose jaja grupisana u jajne pakete (kokoni, ooteke) četvrtastog oblika i hitinskog porekla. U njima se svako jaje nalazi u posebnoj komorici. Larve koje se izlegu iz jaja su skoro prozirne, beličaste i veoma slične odraslim jedinkama samo što nemaju krila i što brzo dobiju tamnu boju. Razviće larvi odvija se putem rasta i višestrukog presvlačenja.
Životni vek: Podaci o dužini života su takođe različiti zavisno od autora i kreću se u rasponu od 1 do 5 godina. Crna bubašvaba je dominantna u odnosu na bubarusu pa gde se ona pojavi bubarusa iščezava
Ishrana:
Bubašvaba se hrani otpacima i trulim materijala, češće životinjskog nego biljnog porekla, kao i gljivama i drvetom (određene vrste ne mogu da svare drvo)
Buba rus (Blattella germanica)
Odrastao jedinka je svetlo smeđe boje, sa žutim antenama koje su dugačke koliko i telo. Dostižu dužinu od 12 do 15 milimetara i imaju uže telo od bubašvaba. Mužjaci su sitniji i manji od ženki. Njihov usni aparat je prilagođen za grickanje i imaju izuzetno razvijeno čulo vida. Za razliku od crne bubašvabe jedinke oba pola imaju dobro razvijena krila duža od abdomena, ali ne lete. Kreću se brzo pomoću dugih nogu koje su pokrivene dlačicama. Pomoću njih mogu osetiti i najmanju vibraciju ili strujanje vazduha.
Imaju specifičan neprijatan miris, koji potiče od sekreta kojeg luče žlezde. Ostavljaju izmet koji podseća na mrvice mlevenog bibera.
Stanište:
Vrlo su široko rasprostranjene u raznim geografskim oblastima. One vole prostorije koje su tople i vlažne, zbog čega im kuhinje najviše odgovaraju. Mogu se naći iza visećih vitrina, pod oštećenim pločama radnih stolova, u izvodima vodovodnih instalacija. U kupatilima se zavlače u pukotine oštećenih pločica, iza lavaboa, ogledala, u odvode. Mogu se pronaći i ispod drvenih podova, u okvirima prozora, kompjuterskoj opremi itd.
Bubarusa u kuće i stanove ulaze kroz različite pukotine, kanalizacione cevi, ventilacije, pri selidbi i preko spoljašnjih kontakata i sl. Njihovo savitljivo i spljošteno telo im omogućava migraciju i kroz najmanji otvor.
Razmnožavanje:
Razmnožavaju se na taj način što ženke ležu jaja u posebnim jajnim paketima u kojima se za svaku vrstu nalazi karakterističan broj jaja. Ove jajne pakete nazivamo ooteke, a smeštene su na zadnjem delu tela ženki. Ooteka je ovalna i manje- više pasuljastog oblika. Broj jaja u ootekama varira izmedju 17-56. Ženka polaže ooteke u razne pukotine na toplim i vlažnim mestima blizu izvora hrane. Period inkubacije (vreme potrebno da se iz jaja ispile larve), zavisi od temperature, te na temperaturi 22,2°C iznosi 34 dana, a kod temperature 27,5°C je 17 dana.
Ishrana:
Buba rusi ne pričinjavaju naročitu materijalnu štetu, i ako mogu da oštete tekstil, papir, knjige i slično. Jedu sve od suvih i svežih biljnih i životinjskih ostataka. Hrani se najvise ugljeno-hidratnim namirnicama, koje sadrže šecere i skrob u izuzetnim slučajevima mogu da jedu i deterdžente, sapune i slično. Glavne štete nanose time, što svojim prisustvom, svojim presvlakama i izmetima zagadjuju prehrambene proizvode i prostorije u kojima žive ljudi.
Ovi insekti ne mogu da izdrži temperaturu ispod nule. Mraz loše utiče na bubu, jer zbog njene osetljivosti na niske temperature, za nekoliko časova, ovaj insekt može da ugine.
Buba rusi mogu da pričine velike materijalne štete, posebno na elektronskim uređajima, u koje se često zavlače, gde svojim izmetom i urinom mogu da izazovu kvar osetljivih elektronskih sklopova.
Žuti mrav (Monomorium paraonis)
Žuti mrav kao insekt živi u kolonijama slično kao i ostatak od 1200 opisanih vrsta. Zbog svog porekla iz tropskog područja žutim mravima je jako potrebna toplota pa svoje kolonije najčešće formiraju u stambenim zgradama u kojima je zastupljeno centralno grejanje. Svaka kolonija je sastavljena od tri kategorije gde su naj brojniji tkz. radnici koji su u stalnoj potrazi za hranom velicine su od 1,5 do 2mm.
Ishrana:
Mravi koriste raznovrsnu hranu. Najradije napadaju šećer, džem, med, kolače, torte, suhomesnate proizvode, hleb i slično. U nedostatku hrane skupljaju se na uginulim bubašvabama na prljavom vešu, te tako mogu preneti zarazne bolesti.
Razmnožavanje:
Razmnožavaju se na taj način što oplođene ženke slažu jaja u staroj koloniji ili pak tarži pogodno mesto u istoj ili drugoj zgradi za formiranje nove kolonije. Razviće mrava se odvija veoma brzo. Ceo ciklus razvića jedne generacije mrava od polaganja jaja do pojave odraslih mrava na temperaturi 27°C traje svega 30 dana.
Buve (Siphonaptera):
Buve su beskrilni insekti koji sišu krv. Na glavi se nalaze oči i antene koje im služe za detektovanje toplote, ugljen dioksida, senki i promena u strujanju vazduha kako bi što lakše locirale svoj plen. Njihov usni aparat je u obliku cevčice kojom probijaju kožu životinja. Uglavnom su tamne boje, veličine 1,5 do 3,3mm. Imaju dugačke noge, a poslednji par je posebno prilagođen za skakanje.
Ishrana:
Buve se hrane krvlju domaćina i na mestu ujeda izazivaju svrab i crvenilo i alergijski dermatitis, ređe anemiju.
Razmnožavanje:
Razvojni ciklus buve se sastoji od 4 razvojna stadijuma: jaja, larva, lutka i odrasli oblik. Ženke polažu jaja na dlaci domaćina (npr. pas, mačka). Sa dlaka domaćina jaja mogu dospeti u okolnu sredinu (tamo gde kućni ljubimci borave), čime dolazi do infestacije okoline buvama.
Stanište:
Posebnu opasnost predstavljaju prostori u koje niko nije ulazio duži vremenski period (podrumi, tavani, vikendice, itd), a bili su infestirani buvama.
Stenice (Cimex lectulartus):
Stenice su mali insekti (mogu porasti do veličine koštice jabuke)
Stanište:
Preko dana se skrivaju. Idealna mesta su im male rupe i uglovi u delovima drvenog nameštaja, u dušecima, pa čak i u utičnice. Stenice se nalaze u pukotinama i brazdama, uključujući i šavove dušeka, posteljine, nameštaja, iza lajsni, u električnim utičnicama, pločama i ramovima za slike. Često se nalaze u hotelima, gde mogu da putuju iz sobe u sobu i u prtljagu gostiju ili drugim ličnim stvarima, kao što su torbe i aktovke.
Razmnožavanje:
Ženke mogu da deponuju jedno do pet jaja dnevno, a može biti ukupno 200 do 500 jaja u životu svake stenice. Jajašca legu i lepe ih na skrivenim mestima. Potrebno je 3 nedelje da se nove stenice izlegu.
Ishrana:
Stenice se hrane samo krvlju. U hladnim uslovima, stenice uspevaju da prežive do godinu dana bez hrane. Aktivne su uglavnom noću, kada domaćin čiju krv piju spava.
Ose (Vespidae)
To su srednje veliki opnokrilci najčešće upozoravajućih crno žutih boja. Imaju vitko i glatko telo, a usni organi su im preobraženi za lizanje i griženje. Za razliku od pčele ose ima drugačiju žaoku kojom mogu ubosti i nekoliko puta.
Stanište:
Naselja zadružnih osa nazivaju se osinjacima, a grade ih na drveću, zapuštenim kućama i barakama, u tlu, na stabiljkama biljaka a samo neke vrste ih pune medom.
Razmnožavanje:
U umerenom području samo sparena ženka ose koja preživi zimu ispod kamenja, mahovine i sl. u proleće osniva osinjak i sama podiže prvu generaciju potomstva. Tokom leta javljaju se i nešto veće radilice koje nose neoplođena jajašca iz kojih se kasnije rađaju mužjaci.
Ishrana:
Hrane se slatkim stvarima i medom koji neke vrste skupljaju i čuvaju u saću. Larve hrane proteinima sažvakanog ulovljenog plena poput gusenica, pauka, pčela, i ostalih insekata koje uspeju uhvatiti.
Komarci (Culicidae)
Komarci su insekti dvokrilci iz familije Culicidae, rasprostranjeni su u svim krajevima naše planete. Ova familija obuhvata oko 3500 vrsta.
Stanište:
U oblastima sa toplom klimom kreće se ne samo veći broj vrsta komaraca već je i gustina njihove populacije veća, u poređenju sa hladnim krajevima. Kako komarci izbegavaju direktnu sunčevu svetlost, jaku toplotu i suv vazduh, to se i njihova aktivnost po pravilu ispoljava nakon zalaska sunca ili u rano jutro.
Razmnožavanje:
Ženke komaraca jaja legu u vodi. Neke vrste to čine u tekućoj, neke u stajaćoj vodi ili čak u bilo kakvoj bari na koju mogu da naiđu. Neke vrste pričvršćuju svoja jaja i za vodene biljke. Većina vrsta komaraca se razmnožava ubrzo nakon prvog izletanja. U zavisnosti od temperature, potrebno je dva do nedelju dana da se embrion potpuno razvije. Komarac prolazi kroz četiri glavna stadijuma u svom razvojnom ciklusu: Jaje, Larva, Lutka i Odrasli insekti.
Ishrana:
Hiljade vrsta se hrane krvlju raznih vrsta domaćina, uglavnom kičmenjaka, uključujući sisare, ptice, reptile, vodozemce a čak neke vrste ribe. Neki komarci isto tako napadaju beskičmenjake, uglavnom druge zglavkare. Mada je gubitak krvi retko od bilo kakvog značaja za žrtvu, pljuvačka komaraca često uzrokuje iritantni osip koji je ozbiljna neprijatnost.
Krvlju se hrane jedino ženke komaraca, jer im trebaju belančevine za stvaranje jajašaca.
Kućna muva (Musca domestica)
Jedna od najzastupljenijih vrsta insekata nastanjena širom planete. Zastupljenost joj je najveća tokom toplih meseci i predstavlja potencijalnog prenosnika zaraznih bolesti poput trbušnog tifusa,trahome i lepre. Polažu jaja na deponijama đubreta,stajskom đubrivu i u domaćinstvima.
EKO VITA – DEZINSEKCIJA DEZINFEKCIJA DERATIZACIJA